Istorija filozofije ****ara Širbeka i Nilsa Giljea je obuhvatan pregled istorije filozofskih ideja i pravaca, od vremena presokratovaca do pred kraj XX veka. Pored temeljnog opisa svih najvažnijih filozofskih pokreta i učenja, autori rasvetljavaju i mnoge činioce koji su uticali na razvoj zapadne misli, poput prirodnih nauka ili političkih ideologija kao što su liberalizam, socijalizam i fašizam. Posebna vrednost ovog pregleda nije samo kompetentan opis nekog učenja ili postavke, nego njemu prethodi vešto osvetljavavanje problematike i pitanja na koje neki filozof u datom vremenu pokušava da d odgovor. Time što su dovoljno prostora posvetili kontekstualizaciji, autori uspevaju da, s izvesnom lakoćom, približe široj publici i takve mislioce kao što su Spinoza i Kant. Nema sumnje da je to jedan od razloga što je ova Istorija filozofije prevedena na 17 jezika i služi kao udžbenik na mnogim univerzitetima (engleski prevod se pojavio pod imenom A History of Western Thought (izd. Routledge, 20011), a ugledni nemački izdavač Suhrkamp objavio ju je po imenom Geschichte der Philosophie (19931).Valja istaći da u ovom istorijskom pregledu filozofske misli nisu zastupljeni samo filozofi stricto sensu, nego i, primera radi, najvažniji sociolozi (Dirkem, Veber itd.), ekonomski mislioci (od Adama Smita do Kejnsa), a postoje poglavlja o Frojdu i psihoanalizi, Darvinu, razvoju humanistike (Herder, Šlajermaher, Diltaj) ili istoriografije (Viko, Ranke). Jedno poglavlje je posvećeno i staroj kineskoj i indijskoj misli. I konačno, naročito težište u ovoj knjizi zauzima uspon prirodnih nauka i politička filozofija, što je odvaja od većine poznatih istorija filozofije.
****ar Širbek (****nar Skirbekk, rođ. 1937. g.) i Nils Gilje (Nils Gilje, rođ. 1947. g.) su bili profesori filozofije nauke na Univerzitetu u Bergenu. Obojica su objavili više desetina filozofskih studija, prevođenih na brojne jezike. Na ovom izdanju sarađivali su još troje autora: Ane Granberg, Katrine Holst i Rasmus Slotelid, docenti na istom tom univerzitetu.
Jelena Loma rođena je 1982. godine u Beogradu. Osnovne i master studije završila je na Grupi za skandinavske jezike i književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu. Prevela je preko 30 naslova, kako romana tako i dela i oblasti humanistike. Za izdavačku kuću Karpos je prevela više dela Tronda Berga Eriksona (Šta je istorija ideja?, Niče i moderna i Seren Kjerkegor: pobožni podrugljivac) kao i zbornik Antičko nasleđe i njegova evropska recepcija i Šta je psihologija? K. E. Grenesa. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije.
Epiktetovi "Razgovori" spadaju među najuticajnije stoičke spise, a svakako je najznačajniji sačuvani stoički spis pisan na grčkom, pored "Samom sebi" Marka Aurelija, budući da spisi mnogih grčkih stoičkih filozofa ... Detaljnije
Niče i moderna je obuhvatan prikaz Ničeovog dela, njegove recepcije i uticaja na modernu misao. Trond Berg Eriksen pokazuje kako su se ključne ličnosti najznačajnijih duhovnih tokova dvadesetog veka ... Detaljnije
"Istorija antičke retorike" sinteza je višedecenijskog bavljenja antičkom retorikom Džordža A. Kenedija, renomiranog američkog stučnjaka za retoriku i profesora klasične filologije, komparativne književnosti i retorike na Univerzitetu Severne Karoline ... Detaljnije
Peter Sloterdajk (rođen 1947. godine), nemački filozof i teoretičar kulture, profesor filozofije i teorije medija na Univerzitetu umetnosti i dizajna u Karlsrueu. Objavio je preko trideset knjiga, među kojima ... Detaljnije
"Tridesetih godina 20. veka Teodor Adorno je boravio u Oksfordu i žalio se kako nije mogao da nađe kolege dovoljno filozofski sofisticirane da bi razumele ono čime se bavi. ... Detaljnije
Evropska misao počinje sa Grcima. Nauka, književnost, etika, filozofija - sve one imaju svoje korene u izvanrednoj civilizaciji koja je cvetala na severoistočnim obalama Sredozemnog mora. Rađanje mišljenja kod ... De
